Меандри у граду ренесансе

Током векова бројни меандри реке Бегеј су нестали модернизацијом и урбанизацијом Зрењанина и околине. Међутим, меандар као мотив и орнамент остаје нам сачуван у бројним уметничким делима насталим у доба класицизма и неоренесансе која је доминирала градом у XIX веку. Ови сведоци прошлих времена у виду понављајућег непрекиндог низа изломљених линија који се увијају у лавиринт, представљају симболе промена, препорода и континуитета некадашњег Великог Бечкерека.

Кућа Игњаца Левија (данас Месна заједница "Центар"), 1884.

Државна трговачка академија (данас средња школа "Никола Тесла"), 1892.

Александар Секулић, Орнамент "Меандар", 1895-1900.
(НМЗ УО ЗЛУ бр. 411)

Јохан Рау (Беч), меандар (талас) као детаљ на зидном сату, 1800-1820.
(НМЗ УО ЗПУ бр. 82)

Плочице (керамичке) у Жупанијској плати, 1885-1887.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови

Војислав Деспотов, Андраци, јепури и остала чудовишта Петровграда и средњег Баната, 1998.

А онда је једног пролећа, уз помоћ старог мајстора из Будимпеште и једног Италијана који је дошао у Петровград да би ловио Незасите Врапце, почео на празној обали у Борђошу да гради медитерански трг, палате са раскошним фасадама, камене зденце и фиорентинске стубове. Италијан који је помагао младом господину Тодору да претвори обале Бегеја у ренесансни градић снова и који није уловио ниједног Незаситог врапца отпутовао је у Италију и вратио се са неколико корпи пуних венецијанских голубова који су на тргу кљуцали мрвице ђеврека...