Ознаке

Животност маскерона


    

Удахнути животност, ренесансни колорит и штимунг непомичним зрењанинским сведоцима времена на фасадама грађевина био је један од задатака пројекта Неоренесансни дух Медитерана у Банату. Како би ови маскерони изгледали да сиђу са архитектонског платна, можемо само да претпоставимо кроз визуалну реконструкцију и уз помоћ вештачке интелигенције.

Међутим, да ли нам овај вид визуализације може одгонетнути како је лиснати човек постао симбол поновног рађања и пролећа? Да ли нам је можда јасније како се нашао на Градској библиотеци? Још смо у већем ребусу ако замислимо античку Менаду, помамну и махниту пратиљу бога Диониса, на фасади родне куће народног хероја из Другог светског рата.

Вероватно нам визуелизација не може одгонетнути на ова и многа друга питања из прошлости, али нам може дочарати на најбољи начин неоренесансни дух града у прошлости.

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови

Војислав Деспотов, Андраци, јепури и остала чудовишта Петровграда и средњег Баната, 1998.

А онда је једног пролећа, уз помоћ старог мајстора из Будимпеште и једног Италијана који је дошао у Петровград да би ловио Незасите Врапце, почео на празној обали у Борђошу да гради медитерански трг, палате са раскошним фасадама, камене зденце и фиорентинске стубове. Италијан који је помагао младом господину Тодору да претвори обале Бегеја у ренесансни градић снова и који није уловио ниједног Незаситог врапца отпутовао је у Италију и вратио се са неколико корпи пуних венецијанских голубова који су на тргу кљуцали мрвице ђеврека...